Are you looking for the best website template for your web project? Look no further as you are already in the right place! WebSite BIGtheme.NET In our website templates section you will find tons of beautiful designs - for any kind of business and of any style. You are in a unique place - join us today



ПРАВА И ПОТПУНА СЛОБОДНОЗИДАРСКА ЛОЖА ”ПОБРАТИМ”
ОСНОВАНА НА ОРИЈЕНТУ БЕОГРАД

Иако не најстарија, Ложа "Побратим" је од самог свог оснивања дала нови смер развоју Слободног зидарства у Југославији. Окупљени око националног програма српске Масонерије, њени оснивачи су желели да високе идеале братства спроведу у живот и ван радионицa. Да "слободни људи на добром гласу" заиста и буду слободни. Бурне економске и политичке прилике с краја XIX и почетка XX века, као и антиМасонска активност, учврстиле су их у уверењу да Слободно зидарство треба да потражи нови пут који ће довести до реализације српског националног програма.

Од момента свог настанка па све до данашњих дана, Ложа "Побратим" је представљала чувара идеала Слободног зидарства. Настала из жеље Браће Светомира Николајевића, Срете Ј. Стојковића и Ђоке Миловановића "да се србско Слободно зидарство доведе у што тешњу везу, у што живљи саобраћај са Слободним зидарством на западу, а у том уверењу, да ће успостављена тешња веза и интимнији односи уродити обилнијим плодом по наш народ и нашу милу отаџбину". Дотадашња "мајка" Ложа, Велики Оријент Италије, под чијом заштитом је радила радионица "Слога, Рад и Постојанство", чији су Николајевић, Стојковић и Миловановић били чланови, није посвећивала довољно пажње развоју Масонерије на Балкану. У таквој ситуацији, вођени слободнозидарским идеалима, Николајевић, Стојковић и Миловановић узимају разрешнице и полазе у потрагу за честитим људима, који ће неоптерећени политиком Великих Ложа, заједно са њима, уредити градилиште за будућу Велику Ложу Југославије.

Лета господњег 1890. године, одржан је састанак у просторијама друштва "Свети Сава" у Београду. Сви присутни, Андра Ђорђевић, професор Велике Школе, Ђорђе Вајферт, индустријалац и гувернер Народне Банке, Тихомир Марковић, адвокат, Стеван Мокрањац, композитор, Димитрије Биба, трговац, Макса Антонијевић, и Браћа Николајевић, Стојковић и Миловановић, одлучују да оснују нову Слободно зидарску радионицу. За Ложу заштитницу су одабрали Симболичку Велику Ложу Угарске која је слободно радила у дуалистичкој монархији, упркос забране Масонског рада у аустријском делу државе. Оснивачима "Побратима" се посебно допало то, што се Симболичка Велика Ложа Угарске истицала у борби против примата Аустрије у Аустро Угарској монархији и супротстављала аустријској супремацији и њеној експанзионистичкој политици на Балкану.

Припреме за формирање Ложе су отпочеле. Будућа "мајка" Ложа је организовала пријем у пештанској Ложи "Демократија", где су 4. октобра 1890. године у братски ланац ушли Андра Ђорђевић, Ђорђе Вајферт, Тихомир Марковић и Стеван Мокрањац. Нова Браћа су истог дана уздигнута до ранга Мајстора Краљевске Уметности. Дванаест дана касније, деветорица Мајстора се поново окупљају у просторијама друштва "Свети Сава" и одлучују да Ложи дају име "Побратим". Девиза нове Ложе је постала: "Брат је мио, које вере био".

Следеће године, 2. фебруара, Велики Секретар, Мориц Галери, Велики Благајник, Едуард Хорн и Велики Обредник, Иван Бошањи уносе Светлост у новоформирану Ложу у име Симболичке Велике Ложе Угарске. У моменту оснивања, Ложа "Побратим" је поред поменуте деветорице Браће имала још и Милорада Терзибашића и Бошка Бошковића. На свечаности освећења су били присутни и Старешина Ложе "Слога, Рад и Постојанство", Брат Михајло Валтровић, Старешина Ложе "Стела Орјенталис", Брат Јулије Стијели, као и велики број Браће поменутих и Ложа "Матија Корван", "Хумболдт" и "Коломан Канвеш". Храм Ложе "Побратим" се налазио у кући др Војислава Ђорђевића у Грачаничкој улици. Сутрадан, по освећењу, одржан је рад Ложе на Трећем степену, на коме је Макса Антоновић унапређен у Мајстора Краљевске Уметности. На првом редовном раду је одлучено да се састанци одржавају сваког понедељка увече а на предлог Срете Стојковића установљена је патриотска каса, која се увек обносила са опоменом "сетимо се отаџбине". Средства прикупљена на тај начин била су употребљена за пропаганду у српским крајевима који још нису били слободни.

Под руководством првог Старешине, Ђорђа Вајферта, који ће руководити радовима и следећих девет година, Ложа "Побратим" се увећавала. До краја прве године постојања, имала је укупно 28 Браће, а већ крајем следеће године "Побратим" је имао 42 члана.

На жалост, притисак међународне јавности, пре свега британске круне, као реакција на убиство последњег краља из династије Обреновић, условило је отежани рад Слободних зидара. Године 1902, Старешина Ложе, Брат Светомир Николајевић, објављује успављивање Ложе "Побратим". Три године касније, притисци на Србију попуштају и Ложа обнавља свој рад. На изборима одржаним 14. септембра, за Старешину Ложе бива изабран пуковник Павле Хорстиг, који ће руководити радовима и следеће четири године.

Затишје је кратко трајало. Богови рата се поново надвијају над Србију. Аустрија креће на исток. Слободни зидари из Ложе "Побратим" се обраћају Симболичкој Великој Ложи Угарске тражећи да лобира код светских Ложа против анексије Босне од стране Аустрије. После одбијања, уз образложење да Закони Братства не дозвољавају мешање у политичка питања, на раду одржаном 10. октобра 1908. године, чланови Ложе доносе одлуку да изађу испод заштите Симболичке Велике Ложе Угарске и да се проглашавају за независну слободнозидарску радионицу у Србији. Са овом одлуком, старешинство је упознало све Велике Ложе у свету.

Борба за самосталност српске Масонерије и српства је настављена. Ложа "Побратим" је четири наредне године радила без икакве заштите, јер у Србији није постојала Врховна Масонска власт. Коначно, после дуге преписке, 9. маја 1912. године, специјални делегат Врховног Савета Грчке, уздиже на 33 степен Браћу Ђорђа Вајферта, Светомира Николајевића, Јована Алексијевића, Милутина Перишића, Димитрија Јанковића, Петра Шрепаловића, Манојла Клидиса, Петра Пачића, Димитрија Мијалковића и Павла Хорстига. Истог дана, Јован Алексијевић, тадашњи Старешина Ложе "Побратим", објављује да се радионица од тог дана ставља под заштиту новоформираног Врховног Савета Србије. Сутрадан, 10. маја, Брат Ђорђе Вајферт је изабран за Великог Сувереног Командера и Великог Мајстора Врховног Савета.

Коначно признање независности српских Масона уследило је на Интернационалној конференцији Савезних Врховних Савета Шкотског Реда, одржаној октобра 1912. године у Вашингтону, чији је домаћин био Врховни Савет Јужне Јурисдикције Сједињених Америчких Држава. Од тог тренутка, све Ложе у Србији, осим Ложе "Уједињење" која је и даље била везана за Велики Оријент Француске, радиле су под заштитом Врховног Савета Србије.

Формирање Краљевине Срба Хрвата и Словенаца довело је до потребе реорганизовања Масонерије са бивших простора Србије и Аустро - Угарске монархије. На оснивачкој Скупштини, одржаној у Загребу деветог јуна 1919. године, симболички степени су одвојени од високих и Врховни Савет Србије је преиначен, организационо, структурално и суштински у два одвојена независна система: Велику Ложу Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца "Југославија", са прва три степена и Врховни Савет Древног и Прихваћеног Шкотског Ритуала, са филозофским степенима, од четвртог до тридесетитрећег. Договорено је да седиште Велике Ложе буде у Београду.

Први Велики Мајстор новоформиране Велике Ложе је био гувернер Народне Банке, Брат Ђорђе Вајферт. У то време, Велика Ложа "Југославија" је имала око 300 чланова.

Крајем двадесетих година прошлог века, Велика Ложа поново мења своје име у Велика Ложа Југославије јер је 6. јануара 1929. године промењено и име државе - уместо Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца у Краљевина Југославија.

У бурним временима по избијању Другог светског рата и политичким конфузијама тог доба, влада краљевине Југославије је због својих политичких циљева приближавања тадашњим силама осовине, а под њиховим притиском и уценом, крајем 1939. и почетком 1940. године почела да врши притисак на Велику Ложу Југославије, захтевајући, поред осталог, дозволу да њени полицијски чиновници могу да присуствују Масонским ритуалним радовима, у смислу контроле рада организације, која је, наравно, и тада била уредно регистрована у духу важећих законских прописа.

Антимасонски став и исто такав притисак на Велику Ложу Југославије, резултирао је одлуком Велике Ложе о сопственом самоуспављивању 2. августа 1940. године.

Покушаји да се реактивира Слободно зидарство на тлу Југославије после Другог светског рата завршили су се без успеха. Коначно, после рушења берлинског зида долази и до отварања према идејама Слободног зидарства у источноевропском блоку и до стварања услова за његову обнову.

Крајем 1989. и почетком 1990. године, неколико Браће југословенског порекла је дошло на идеју о обнављању Велике Ложе у тадашњој СФРЈ. Уједињена Велика Ложа Немачке је изразила благонаклоност и спремност да унесе Светлост и обнови Масонски рад у нашој земљи.

Априла 1990. године, код државних органа је регистрована Ложа "Побратим", а затим још две Ложе. Формални чин освећења Велике Ложе Југославија је обављен 23. јуна 1990. године, када је повељом Уједињене Велике Ложе Немачке потврђено да је пробуђена Велика Ложа Југославија и Ложе које раде под њеном заштитом.

Од тог момента, Ложа "Побратим" наставља свој рад на програму усвојеном још давне 1892. године.

После проглашења ратног стања због агресије НАТО пакта на СР Југославију, Савезно Веће Велике Националне Ложе Југославија, на својој седници одржаној 25. марта 1999. године, доноси одлуку о прекиду свих активности Ложа које раде под њеном заштитом. Срећом, после 78 дана бомбардовања, наш братски ланац је остао непрекинут.

Обновљен је рад Велике Националне Ложе Југославија, а Браћа из "Побратима" са новим жаром крећу на градилиште. Прихватају се задатка да уреде Храм Ложе, који је и освећен 10. маја 2001. године.

У новијој Масонској историји Југославије, Ложа "Побратим" је представљала "мајку" Ложу за све Велике Ложе под чијом заштитом је радила. До данашњег дана је изнедрила укупно шест Ложа и то: године 1994. Ложу "Ивањски Венац" основану на Оријенту Сремска Митровица, 1996. године Ложу "Ђорђе Вајферт", основану на Оријенту Београда, 2000. године Ложе "Истина" и "Свети Сава", обе основане на Оријенту Београда и 2001, Ложу "Светлост Балкана", основану на Оријенту Пријепоља и Ложу "Доситеј" основану на Оријенту Нови Сад.

Вољом Великог Неимара Свих Светова, Ложа "Побратим" је прославила 2. фебруара 2002. године 111 година од свог оснивања са 111 чланова Ложе. Настављајући традицију оснивача, чланови Ложе се састају како би њихови радови утицали на човечанство због љубави, мира и радости на земљи.