Are you looking for the best website template for your web project? Look no further as you are already in the right place! WebSite BIGtheme.NET In our website templates section you will find tons of beautiful designs - for any kind of business and of any style. You are in a unique place - join us today

 

Osetio sam potrebu da i na ovom svečanom radu kažem nešto u interesu slobodnog zidarstva uopšte. Ovih prvih deset godina lože "Bratstvo" divna je prilika da se bratski okupimo, prisetimo starih uspeha i neuspeha, pogledamo fotografije na kojima smo bili mnogo mlađi i lepši, i na tim fotografijama vidimo, nažalost, i mnogo onih koji nisu više sa nama. Ne govorim o braći koja su rad nastavila u nebeskoj loži, na Večnom istoku. Njima neka je večna slava i hvala. Ne govorim čak ni o onima koji su, iz ko zna kojih razloga, napustili jedno gradilište na kojem su tek započeli posao, pa prešli na drugo, misleći valjda da se tamo hramovi sami zidaju. Govorim o onima koji su olako ulazili u naše redove, a iz njih još lakše izlazili? Govorim o onima koji su se samo prošetali kroz gradilište, par puta navukli rukavice i kecelju, kucnuli čekićem po grubom kamenu tek simbolično pri svom prijemu, a onda odbacili sve naše alate i vratili u profani svet. Zašto se to dešava? Da li je negde, na nekom drugom mestu, bolje? Da li je predviđeno da bude bolje? Kakav je originalni plan Velikog Arhitekte? Da li mi negde grešimo?

Teška su ovo pitanja, draga braćo, i na njih nije lako odgovoriti. Neću to ni pokušati, jer nije ni mesto ni vreme, a za to bi trebalo mnogo vremena i papira. Samo ću podeliti sa vama neke svoje lične impresije, o jednoj temi koja vam je nagoveštena neposredno pre vašeg uvođenja u masonski hram. Videli ste tu reč na zidu odaje za razmišljanje, a ona glasi "Perseverancia" na latinskom, ili "Istrajnost" na srpskom. Naravno, svako ima pravo da ode, ako mu se ne sviđa. Svako od nas vodi svoju bitku, i samog sebe pokušava učiniti boljim. Svako od nas zida svoj hram, i zato mora da se potrudi da ga zida materijalom koji je što je moguće bolji i čistiji. Znamo dobro da su red i disciplina osnova svake pametne gradnje. Rad, upornost i doslednost su ono što nas može učiniti dobrim zidarima. Ne može se nazvati zidarom onaj koji se samo prošeta kroz gradilište, i ode dalje svojim putem. Sama inicijacija ni u kom slučaju nije dovoljna. Moramo istrajavati u našoj nameri da postanemo bolji ljudi. A to ne ide lako; to je zadatak u kojem odmeravamo svoj nivo mudrosti i snage. Ali, to je jedini zadatak koji je dostojan pravog čoveka.

Zato draga braćo, nemojte lako odustajati. Niste vi masoni zbog lože, zbog obedijencije, niti bilo koga drugog. Vi ste masoni zbog svoje unutrašnje potrebe za napredovanjem ka svetlosti. Znamo da svetlosti nema bez tame, a tame ima više nego dovoljno. Tama je u nama. Mnogo toga ne znamo, mnogo toga radimo automatski, iz nama nepoznatih razloga, i mnogo toga ne uradimo kako treba. Naše neznanje je naša tama. Međutim, i svetlost je u nama. Svaka nova spoznaja o sebi unosi novi zrak svetla na naš put. Svako novo rasvetljeno iskustvo, svaki svesno proživljeni čin osvetljava nam put u novo, u nepoznato, u napredovanje u masonskom životu.

Ovde smo da budemo masoni, da budemo zidari, da budemo radnici svetlosti. Da ojačamo sopstvenu svetlost kako bismo mogli bar malo pomoći onima oko nas koji osećaju potrebu da progledaju. Da bi naš pogled postao jasniji i prodorniji, da probudimo svoje svevideće oko da bolje zapažamo na čemu treba raditi, šta treba unaprediti, šta treba uzdići. Najpre u nama samima, pa tek onda u spoljašnjem svetu. Da posmatramo i uočavamo, da delamo, a ne da sudimo ili osuđujemo. Kao što rekoh, istrajnost je jedna od prvih reči koju ste ugledali u sobi za kontemplaciju. Draga braćo, istrajte! Istrajte na svom masonskom putu. On nije lak, a nemamo prave učitelje, ako uopšte i treba da postoje učitelji masonerije gde svako sam sebe zida. Istrajte, jer bez upornosti nema napretka, bez prepreka nema nijednog puta, bez muke nema nauke, a bez alata nema zanata. Ovde, u masonskoj loži, imate sve to. Ovde, u masonskoj loži, mnogo ćete brže postati bolji ljudi i korisniji u očima Boga i samog sebe.

U težinu i izazovnost masonskog puta uverio sam se za ovih mojih 20 i više godina pripadnosti Redu. I lagao bih ako bih rekao da nije bilo trenutaka, i to više puta, kada sam i sam dolazio u iskušenje da odustanem. Naročito se to događalo u prelomnim periodima, kada su se odnosi među braćom iz raznoraznih razloga remetili, kada je pravi rad bio zanemaren a profani interesi uterivali svoje horde u Hram. Srećom, odoleo sam svim takvim iskušenjima, i hvala Velikom Arhitekti istrajao i ostao. Radost koju osećam moja je potvrda. Elan sa kojim radim vremenom se povećava, a ne smanjuje. Ne verujem u zamor, kada je činjenje dobra u pitanju. Jer, ako činimo dobro, i sami postajemo bolji. Sa tugom u srcu sećam se sve one braće koja su došla, pogledala šta tu ima, procenila da za njih ovde nema ništa, i onda se okrenula i otišla. I pogrešila, naravno. I rastužila nas. I nanela štetu i sebi i nama. Zato sada mogu da kažem da su mi mnogo draža ona braća koja ostaju, pa makar imala drugačija shvatanja Masonerije, pa čak i kada se ne slažu sa mnom, niti među sobom, makar se i svađali, i borili, i raspravljali, sve dotle dok je ta borba bratska, dok je u interesu opšteg boljitka. Jer onaj ko se svađa, vremenom nauči da se pomiri. Onaj ko se bori, vremenom nauči da je prava borba sa samim sobom, a ne sa drugim. Samo ako dovoljno dugo istrajemo, sve dolazi na svoje mesto. Prava je šteta što među nama nema više braće koja su primljena pre dvadeset i više godina. Oni bi, da su istrajali, služili kao dobar primer i živi svetionik onima koji dolaze posle njih. Šteta je što onu iskru koja ih je dovela na pravi put nisu uspeli sačuvati. Šteta je, jer samo oni koji istraju, vremenom postaju pravi masoni, hram i simboli postaju deo njihovog života, a oni toliko zavole masoneriju da dobar deo te ljubavi spontano prenose braći oko sebe. Pa ipak, ni oni koji su odustali od samih sebe ne mogu pobeći. Oni su samo odložili neizbežan posao za neki drugi put, na nekom drugom mestu, u nekom drugom životu. Od rada na sebi niko neće i ne može pobeći. Tako je suđeno. Takav je prvobitni plan Velikog Arhitekte. Svi smo mi na ovu planetu došli da radimo, da je učinimo lepšom, da sebe učinimo boljim, jačim i nešto mudrijim.

Nema bolje prilike za ostvarenje tog plana od rada u Masonskoj loži. I samo da naglasim, rekao sam RADA, jer mnogo je bitno da li radimo kao masoni ili smo samo članovi neke masonske lože. I to je možda najveća i najvažnija razlika koja će odrediti našu budućnost. O tome svako od nas treba dobro da razmisli.

I zato, draga braćo u kolonama, na svojim mestima i dužnostima, draga braćo na Istoku, dragi naši uvaženi gosti iz drugih loža i Obedijencija, poštovane Časne starešine bratskih loža, poštovani Časni starešino lože "Bratstvo", uvaženi Veliki oficiri VNLS, Moćni i uvaženi Veliki majstore VNLS, sve vas pozivam da pravilno upotrebimo masonsko vreme koje nam je dao naš voljeni Veliki Neimar Svih Svetova – i radimo na sebi, pametno, dosledno i uporno, da istrajemo i da se svi vidimo ovde za 10 godina, u još lepšem hramu, mudriji, snažniji i radosniji.

Br. M.M.
Bratstvo Or. Šabac
22.11.6014. gis