Конституција ВНЛС

Основна начела Конституције Велике Националне Ложе Србије у потпуности се ослањају на начела Конституције усвојене 19-тог Јуна 1919 године у Београду. У Конституцији која је на снази данас само су прецизније и у духу данашњег времена разрађена ова иста начела.

I
Масонски је Савез удружење слободних људи, чије порекло потиче из средњевековног грађевинарског братства. Њему је основа чисти етички закон, који налази израз свој у слободнозидарским прописима, а по највише у тзв. "Старим дужностима слободних зидара".

II
Сви људи, било којег звања и професије, без обзира на материјални статус или положај, како су рођени под једнаким законима природе, имају једнака права у друштву. Стога се и Слободни зидари сусрећу као Браћа, и свој Савез сматрају Братским Савезом. У истом смислу они негују и шире братску љубав и према ближњима у профаним круговима.

III
Сав рад и цео живот у Савезу заснован је на љубави, истини, правичности и човечности. Полазећи са ове основе, Савез преноси поменуте врлине и у профано друштво:
- посредством симболичних обреда и обичаја у Краљевској Уметности;
- васпитним неговањем осећаја хуманости према ближњима;
- уредним животом, породичним и личним;

- примерним радом на свему што је добро, лепо и корисно, како за целину, тако и за појединце.

IV
Масони поштују Великог Неимара свих светова и толеришу свачију веру. Међутим Савез не припада никаквој секти или догми; он, дакле, не врши ни верски ни црквени култ. У њему је сваки Брат мио, које вере био.

V
Као отворени противник спутавања слободе савести, вероисповести и мишљења, Масонски Савез брани свим легалним средствима ове индивидуалне неприкосновености. А као поборник личног права и убеђења, он је и противник сваког притиска и спречавања верских и политичких убеђења.

VI
Масони Србије воле своју Отаџбину; они су јој одани и верни. Они сматрају својом дужношћу да бране њену слободу, самосталност и неповредивост њене целине, сарађујући на подржавању унутрашњег реда и мира - речју, писмом и делом. Према томе, они могу учествовати у сваком јавном послу; али у томе треба да се увек руководе масонским принципима. Јер, овако радећи у својој Отаџбини, они доприносе благостању целог човечанства.

VII
Ложе су мирне и затворене Радионице. У њима није искључено узајамно обавештавање о верским, политичким и уопште социјалним питањима, али увек у границама масонских принципа. Међутим, лично самоодређење изван Ложе је слободно.

VIII
Масонски Савез прима у своју средину слободне људе, доброга гласа и понесене жељом да негују врлине и морал у друштву. Он не разликује ни њихову народност, ни њихова политичка убеђења, ни њихов грађански положај. Али не допушта пропагирање у чланству, већ даје у дискрецији тражена обавештења само ако нађе да би неко од заинтересованих био достојан члан велике Масонске Породице.

IX
Историја Масонства, масонска начела и масонски циљеви нису никаква тајна. Али постојеће унутрашње обреде и утврђене знакове за распознавање забрањено је одавати.

X
Масони су обавезни да буду верни и одани законима своје ложе. Они чувају њену неприкосновеност од сваког онога ко не припада савезу; бране масонске интересе и избегавају да у профаним круговима расправљају масонска питања.

XI
Масонима стоји на вољу да, у складу са постојећим прописима, иступе из Савеза, кад год нађу за сходно.

XII
Породични живот међу Масонима, као и однос према масонским породицама па и према профаним круговима негује се на највишој моралној основи, и сматра се светињом.